Malatya Escort Adana Escort Bursa Escort

„Potrebna je nova ideja koja neće biti samo evokacija nečega što je bilo“, jedan je od zaključaka moderatora Danila Koprivice na konferenciji o regionalnoj stabilnosti, koja je održana u petak u Kulturnom centru Novog Sada.

„Nažalost, na ovom prostoru poslednjih godina odvijaju se paralelno dva procesa: jedan proces koji je negde u dubinama društva, koji nose ljudi, proces obnavljanja komunikacije, sretanja, zajedničkoga života, veza koje su dugo uspostavljane… ali sa druge strane čini mi se da jedan deo društvene a naročito političke elite zdušno radi na tome da kolko je god moguće to oteža”, primećuje Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka. On nije bio usamljen u ovom stavu: “Mi smo naše verbalne ratove koji su sledili ratove iz devedesetih prebacili na unutarnjem političkom frontu, i ta unutarnja politička fronta se onda pretvorila u ideološku ili parapolitičku raspravu, u ideološki front”, objašnjava istoričar Tvrtko Jakovina.

“Postoji nešto što bi se moglo označiti kao istina i naše predstave o istini”, zapazio je politički filozof Dragoljub Kojčić. “Mi se možemo i moramo složiti oko čvrstih fakata kao što su datumi, učesnici, sporazumi, ugovori, ali kada su u pitanju vrednosne interpretacije, to je gnezno mogućih sporenja i često dovodi do konflikata. Ako uporno insistiramo samo na svojoj interpretaciji prošlosti i uporno se držimo subjektivnosti našeg vrednosnog ugla posmatranja, teško možemo da pripremamo tle za budućnost, zato što je vrednosno interpretiranje istorije uvek subjektivno”.

“Mi smo u postjugoslovenskom prostoru imali mnogo komplikovaniju tranziciju nego bilo gde drugde u svetu. Ona je imala pet aspekata: poltički aspekt, ekonomski aspekt, raspad države i stvaranje novih, promene identiteta – gde su hiljade ljudi postale nešto drugo nego što su bili pre devedesete godine”, objašnjava Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih znanosti. “A peti aspekt te tranzicije bio je prelaz iz mira u rat i iz rata u mir. Rat ne nastaje ni iz čega. Ima ljudi koji žele rat, ima ljudi koji rade za rat, ima ljudi koji se pripremaju za rat, i ima ljudi koji žive od rata dugo nakon što taj rat završi, koji ne dozvoljavaju da on završi, da ikada bude istisnut iz naših memorija, jer od njega žive. Bez njega su ništa. Zbog njega su sve”. On je takođe osporio težnju političkih elita ka stabilnosti: “Ako živimo u društvu nepravde, nejednakosti, ako živimo u društvu u kome je vlast uzurpirana, u kojem vlada nasilje, gde nema zaštite individualnih prava, gde nema demokratije… možda nam stabilnost nije poželjna”. Jović primećuje i trend pravdanja autokratija kao i nastanka tzv. stabilokratija, “gde politički lideri tvrde da zbog stabilnosti oni moraju ostati na vlasti dvadeset, trideset godina. Ako oni ne budu na vlasti tako dugo, onda će se njihove zemlje raspasti, skrenuće s puta.”

“Ako mi našu budućnost utemeljimo na pomirenju političke elite, propadamo” zaključuje Dragan Šoć, bivši ministar pravde u Vladi Crne Gore. “Političko licemerje nikad nije bilo nešto što je zaobilazilo Balkan, ali nikad ga nije bilo tako brutalnog, tako drskog i tako otvorenog kao danas. “Bivša Jugoslavija je 1918. godine pravljena na jednom evropskom principu, a to je: u jednoj državi treba da žive ljudi koji govore jednim jezikom… Danas imamo mnoštvo jezika. Ne kao posledica stvarne različitosti, nego kao posledica forsiranja razlika. Rezultat toga, dame i gospodo, jeste da je Njegoš nedavno preveden na crnogorski jezik”.

“Dokle god društvo kao takvo, pa pre svega kroz formu kulture, ne bude preuzelo raščišćavanje terena u ovome smislu u kome su već počeli razgovori i dok ne bude izvršilo pritisak na političke elite mi teško možemo da se nadamo boljem ishodu”, smatra Kojčić. “Ono što će nas spojiti na planu kuture to su Severina i Ceca”, dodao je Šoć. “Kakav god mi imali odnos prema toj muzici, danas je činjenica da će ljudi koji ne mogu da sednu za jednim stolom zajedno poći i otpevati celi repertoar Severine Kojić i Cece Ražnatović… i pri tome će isti ti ljudi kad se raziđu opet biti četnici, ustaše, balisti, partizani, Srbi, Hrvati, Crnogorci…”

Kao potencijalno rešenje za održavanje mira na Balkanu većina vidi Evropsku uniju: “Evropski narodi su zapalili svet dvaput u dvadesetom stoleću tako krvavo da je Evropa najmračniji kontinent. Iz zaključka da se evropskim narodima u pitanjima rata i mira ne može verovati formirana je Evropska unija” objašnjava Jović. “Iracionalno je smatrati da je ona jedino rešenje. Za mene je ona još uvek najbolje rešenje, ali sam svestan da treba razmišljati o planu B i C, i izbeći plan D”. Jakovina deli slično mišljenje: “Barem možemo kupiti neko vreme stabilnosti, a u međuvremenu pokušati razmišljati na koji način možemo pronaći konektore i ne inzistirati i ne svoditi našu prošlost isključivo na prošlost stradanja, žrtve, prebrojavanja mrtvih – ali nikada sa ciljem da se ijedno od tih pitanja razreši. Ne radi se o tome da su neki prošli malo bolje, neki prošli malo lošije, nego se radi o tome da imamo zajedničkih problema koji su nam slični i koje bismo zajednički mogli razrešiti.”

Na konferenciji govorili su i književnik Muharem Bazdulj, bivši ministar odbrane Bosne i Hercegovine Selmo Cikotić, antropolog Božidar Jezernik i direktorka sektora u Narodnoj banci Crne Gore Marijana Mitrović Mijatović. Ovo je prva u nizu planiranih konferencija, koje bi se organizovale jednom godišnje i bavile sličnom tematikom.

Autor teksta je Ivan Čolić.
Tekst je urađen u sklopu projekta ‘Divided Past- Joint Future’ ( http://jointfuture.org ), koji sprovodi OKC Banjaluka u partnerstvu sa Pokretom gorana Vojvodine, a finansira EU. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost PGV-a i ni u kom slučaju ne predstavlja stanovišta Evropske unije.
Podeli
Arhiva vesti